Osnovne karakteristike cijanobakterija i algi

Prema morfološkoj složenosti i građi, talusi algi mogu biti jednoćelijski, kolonijalni, kapsalni, sifonalni i višećelijski. U pogledu građe ćelija razlikuju se dva osnovna tipa, prokariotski i eukariotski tip ćelija. Prokariotska ćelija se karakteriše odsustvom organela obavijenih membranom i ovaj tip ćelije je karakterističan samo za cijanobakterije (modrozelene alge). Ćelije algi mogu biti gimnoplasti ili imati omotač u vidu periplasta ili pelikule, teke, silikatnog pancira i ćelijskog zida. Alge kao fotoautotrofi sadrže fotosintetske pigmente od kojih su najznačajniji hlorofili. Postoje četiri (uslovno pet) tipa/tipova hlorofila, a, b, c (c1 i c2) i d. Hlorofil a kao primarni fotosintetski pigment, prisutan je kod svih algi, uključujući i cijanobakterije kod kojih je on jedini hlorofil. Uz glavne pigmente uvek su prisutni i drugi pigmenti iz grupe karotenoida, a kod cijanobakterija, crvenih algi i Cryptophyta prisutni su i fikobilini. Rezervne materije algi podrazumijevaju dve grupe jedinjenja: 1) jedinjenja velike molekulske mase i 2) jedinjenja male molekulske mase. Pokretljivost algi se ostvaruje prisustvom rizopodija ili bičeva koji mogu biti iste (izokonte) ili različite dužine (anizokonte) i građe (heterokonte). Cijanobakterije i crvene alge nemaju pokretnih stadijuma u životnom ciklusu. Alge se mogu razmnožavati vegetativno (dioba, fragmentacija i dr.), bespolno (sporama) i polno (hologamija, izogamija, heterogamija, oogamija, konjugacija, autogamija). U pogledu ishrane alge mogu biti obligatno fototrofne, obligatno heterotrofne, fakultativno fototrofne/heterotrofne i obligatno miksotrofne.

Pripremio Doc. dr. Ermin Mašić